majkl jordan

detinjstvo
Majkl Džefri Džordan se rodio u Bruklinu, država Njujork, kao četvrto od petoro dece Džejmsa i Deloris Džordan. Porodica se iz Bruklina preselila u Vilmington, Severna Karolina, kada je Majkl još bio dete. Mnogo pre nego što je počeo da se bavi košarkom, Majkl je voleo da igra bejzbol sa svojim ocem[4]. Još kao tinejdžer, Džordan je postao poznat u Severnoj Karolini zbog svojih sposobnosti u ovom sportu, i bio je nominovan za najkorisnijeg igrača Bejb Rut lige nakon što je njegov tim osvojio državno prvenstvo. Džordan je pohađao srednju školu u Vilmingtonu, gde nije odmah uspeo da uđe u košarkaški tim. Umesto toga, trener Klifton Hering je verovao da će Majkl poboljšati svoju igru u juniorskom timu. Kao sofmor u juniorskoj ekipi, Džordan, tada visok 180 cm, postizao je 25 poena po utakmici. Naredno leto je proveo vežbajući samostalno i pohađajući razne košarkaške kampove. Džordanov brat Leri je veoma doprineo da Majkl postane ono što je postao. Iako je bio dvadesetak centimetara niži od Majkla, redovno ga je pobeđivao u igri 1 na 1 i postepeno ga je učio da treba stalno da se takmiči. Pre početka školske godine, Majkl je narastao do 190 cm i bio je samouveren da će ući u tim.

Amaterska karijera

Pre svoje seniorske sezone, Majkl je otišao na košarkaški kamp Pet Zvezda, gde je upoznao trenera Univerziteta Severna Karolina, Dina Smita koji je rešio da regrutuje Majkla u svoje redove. Novembra 1980. Džordan je napisao molbu za upis na Univerzitet Severne Karoline. Kao senior je vodio svoju srednju školu do 19 pobeda. U početku je Majkl više učestvovao u bodrenju ekipe, pošto se tada igra vrtela oko Sema Perkinsa i Džejmsa Vortija, koji su kasnije otišli u NBA ligu. Slavu je stekao kada je 1982. godine u završnici NCAA prvenstva, u utakmici sa Univerzitetom Džordžtauna, postigao koš u poslednjoj sekundi i doneo pobedu od 63-62, kao i titulu. Za ovaj tim, Džordan je igrao još dve godine, dok nije mogao da se prijavi za NBA draft. Pre odlaska u NBA ligu, učestvovao je na Olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu. Kao kapiten izuzetno jake amaterske ekipe (u timu su još bili Patrik Juing, Sem Perkins, Kris Mulin) vodio je SAD do zlatne medalje, prosečno postižući 17,1 poen po utakmici.

Majkl i Bulsi

Majkl Džordan u Bulsima

Čikago Bulsi su na NBA draftu 1984. izabrali Majkl Džordana kao trećeg pika, dok su ispred njega bili Hakim Olajdžuvon (Hjuston) i Sem Boui (Portland). Početkom osamdesetih, Bulsi su bili jedan od lošijih timova, a dolaskom Džordana, tim je počeo da postiže bolje rezultate. U svojoj prvoj sezoni u Bulsima, Džordan je bio najbolji strelac (28,2), skakač (6,5), asistent (5,9) i imao najviše ukradenih lopti (2,4) po utakmici. To mu je donelo nagradu za rukija godine, mesto u Ol-star timu, ali je Čikago ispao u prvoj rundi plej-ofa. Ista sudbina se ponavljala narednih 5 godina. Bulse su redovno izbacivali Seltiksi ili Pistonsi, a najveći problem je bio što nije bilo igrača koji bi pomogao Džordanu.

U sezone 1985/86 zadobio je povredu stopala i odigrao je samo 18 utakmica u regularnom delu. U prvom krugu plej-ofa protiv Seltiksa postizao je prosečno 43,7 poena po utakmici. U drugoj utakmici je postavio rekord za broj postignutih poena u plej-ofu – 63, ali sve to nije vredelo pošto su Seltiksi prošli dalje. Sledeću sezonu je završio sa 3041 poenom (37,1 u proseku) – postavši tako tek drugi igrač posle Vilta Čemberlejna koji je u jednoj sezoni postigao više od 3000 poena. Te sezone je prvi put bio vodeći strelac lige, a još je šest puta osvajao tu nagradu. Svoj status NBA superzvezde zapečatio je kada je pobedio na takmičenju u zakucavanju na Ol-star vikendu 1988. kada je zakucao sa linije slobodnih bacanja. Džordan je uspeo da svojim ponašanjem i igrom poveća popularnost NBA lige kako u SAD tako i u Evropi. Takođe je i svoje sponzore, među kojima i kompaniju Najki, „uzdigao u nebesa“. Tinejdžeri su ga obožavali, njegove patike i majice sa brojem 23 nošene su svuda, a reklame su savetovale ljude da „budu kao Majk“. Godine 1988. Džordan je bio vodeći strelac lige i osvojio je titulu najkorisnijeg igrača lige. Bulsi su prvi put došli do finala Istoka, ali su izgubili od Pistonsa.

Dinastija je stvorena

Pre početka sezone 1989/1990, tadašnji pomoćni trener Bulsa, Fil Džekson, postao je glavni trener. Tada je predstavio svoj čuveni napad trougao, koji je omogućavao Džordanu da ispolji svoju preciznost, kao i da asistira saigračima, najviše Skoti Pipenu i Horesu Grantu. U finalu Istoka su se ponovo našli Bulsi i Pistonsi, ali su se tek posle sedme utakmice Pistonsi plasirali u finale. U narednom periodu, Džordan je svu pažnju preusmerio na poboljšavanje igre svojih saigrača; Bulsi su više funkcionisali timski, što je rezultiralo prvom NBA titulom. Preko Pistonsa na Istoku i Lejkersa u finalu, Bulsi su osvojili titulu. Džordan je proglašen za MVP-a lige i MVP-a plejofa. I u naredne dve godine, Bulsi su osvajali titulu. Godine 1992. dozvoljeno je profesionalcima da igraju na OI u Barseloni. Tadašnji američki Drim Tim u kome su pored Džordana igrali još i Leri Bird i Medžik Džonson, ali i ostale NBA zvezde, doneo je SAD-u zlato, pobedom protiv Hrvatske u finalu.

[uredi]
Penzionisanje i povratak na parket

Na kraju sezone 1993/1994 Džordan je šokirao javnost izjavom da se penzioniše, izjavljujući da nema više ambicija da igra košarku. Mnogi su smatrali da je ubistvo njegovog oca 1993.[5] bio glavni razlog za penziju. Posle ovoga, Majk je rešio da ispuni životni san, da igra profesionalni bejzbol. Godine 1994. potpisao je ugovor sa timom Vajt Soks iz Čikaga. Bez Džordana, Bulsi su ostvarili 55 pobeda, a u plejofu su prekinuli niz od tri titule porazom on Njujorka u polufinalu Istoka. Godine 1995. bejzbol igrači su krenuli u štrajk i Džordan je rešio da je vreme da se vrati košarci. Bulsima se priključio 17 utakmica pre kraja sezone, ali nije imao vremena da se spremi za žestoke obračune u plejofu. Bulsi su u polufinalu Istoka izgubili od Orlanda. Sezone 1995/1996 Džordan se vratio u staru formu i ponovo je obukao dres sa brojem 23 koji je 1994. povučen[6]. Te godine, Bulsi su postavili rekord NBA lige sa rezultatom 72:10 u regularnom delu sezone. Ekipu koju su činili između ostalih Džordan, Pipen, Rodman i Toni Kukoč mnogi smatraju za najbolju ikada. Bulsi su ponovo postali prvaci, a Džordan je četvrti put postao MVP plejofa. U naredne dve godine, Bulsi su u finalu igrali protiv Jute, koju su predvodili Karl Meloun i Džon Stokton. Oba puta su Bulsi osvojili titulu, a Džordan je tako još dva puta postao MVP plejofa. U tom njegovom poslednjem finalu, postigao je koš pet sekundi pre kraja utakmice i Bulsi su pobedili 87-86. Fil Džekson je posle ovoga napustio Bulse, a Džordan se ponovo penzionisao, izjaveći da neće da igra ni za koga osim za Džeksona. Nekoliko godina kasnije Majkl Džordan je preuzeo ulogu u vođenju Vašington Vizardsa, a nedugo nakon toga se vratio na teren. Bila je to samo senka nekadašnje superzvezde i mnogi se pitaju zašto mu je to trebalo.

Uticaj

Kada je Džordan ušao u NBA svet, popularnost lige je već bila u usponu zahvaljujući Leri Birdu i Medžik Džonsonu, ali Džordan je taj koji je popularnost neverovatno povećao. Na terenu i izvan terena, Majkl je bio uzoran lik, idol milionima ljudi, tinejdžerima itd. Industriju sportske opreme je podigao na jedan visok nivo, a kompanija NIKE je čak i osnovala poseban brend DžORDAN. Posle njegovog razlaza sa košarkom, NBA liga traži naslednika. Mnogi košarkaši su proglašavani za naslednike Er Džordana, a moguće je da će pravi naslednik uskoro stići u NBA ligu. Iako je postizao dobre rezultate do sada, za Džordanovog sina Džefrija se nagađa da neće postići tako dobre rezultate kao svoj otac[7].

i to je bio legenda ovog sporta i moj najbolji igrac kosarke